6. Već 1983. i 1984. u Radio Nišu nastaju vaši prvi snimci koji su se smatrali izgubljenim sve do objave vaše LP ploče 2016. Tada Srda, synth u Romantičnim bojama, tebi javlja da ona još uvijek ima te rane snimke, kasnije objavljene kao 1983-84 kaseta. Nevjerovatno je da su ti isti snimci svo to vrijeme bili u Srdinom posjedu, a da ostali članovi benda nisu znali za to, Ali, da se vratim na snimanje u Radio Nišiu. Kako dolazite do pristupa radiju i njihovoj opremi za snimanje?

Što se tice Radio Niša bili smo im interesantni, a i oni nama (obostrana korist). Pre nas nisu imali bend isključivo sa sintisajzerima, a i bili smo jednostavniji za snimanje od svih drugih bendova iz tog vremena. Nisu nam trebala pojačala. Samo se ubacimo u studijsku miksetu i počnemo sa  snimanjem. Iz tog razloga naši tonski zapisi su bili kvalitetniji u odnosu na bendove koji su u tom periodu snimali tako da smo se dosta vrteli na talasima Radija, pogotovo zahvaljujući tonskom snimatelju Mikiju Maksimoviću i Saški Dejanovic, tadašnoj urednici kultne muzičke emisije "Spektar melodija".
 
7. Kakvu je ulogu na tadašnjoj niškoj muzičkoj sceni imao SKC Niš? Oni su, između ostalih, objavili 7” ploču od Trivalije i kasetu Dobrog Isaka. Da li je postojala saradnja između Romantičnih boja i SKC?

Sa SKC-om nismo imali nikakvu saradnju. Mislim da im nismo bili po volji ili su nas možda smatrali komercijalnim bendom, a možda nas nisu ni smatrali bendom. Ja lično u tom periodu sam imao velika očekivanja (PGP ili Jugoton), tako da sam svu energiju kanalisao u tom pravcu.

8. Kako dolazi do snimanja video spota za pjesmu Tišina koje je uradila RTV Beograd? Kako je došlo do te saradnje? Koje godine i gdje je spot snimljen? Da li je puštan na televiziji?

1985. RTVB je u Nišu (u Muzičkom klubu) snimala emisiju o niškoj muzickoj sceni. Na našu sreću mi smo se našli među izabranima i tu smo dobili prvi i jedini, za to vreme, ozbiljniji video zapis koji se vrteo na državnoj televiziji, spot za pesmu "Tišina".

9. U septembru 1984. grupa pravi pauzu zbog obaveznog služenja vojske. Mnogi jugoslovenski bendovi su se raspali zbog vojnog roka. Gdje si ti služio vojsku? Kakvo je bilo to iskustvo? Pauza je trajala do oktobra 1985. godine. Koliko je to uticalo na bend?

Vojsku sam odslužio u Kragujevcu. Sa ove distance moram da priznam da mi je vojska ostala u lepom sećanju, pre svega zbog ljudi koje sam tamo upoznao Bilo nas je sa svih strana i svako je imao neku svoju priču. Jednostavno neprocenjivo iskustvo. Tada smo u grupi bili Gax, Radenko i ja. Istog dana smo otišli i maltene istog dana se vratili iz JNA. Redovno smo se dopisivali i pravili planove tako da ta pauza nije uticala na nas. Kada smo se vratili nastavili smo tamo gde smo i stali.

10. Vaši idući snimci su napravljeni 1986. Šta možeš reci o samom snimanju? Snimatelj je bio Peđa Cvetičanin, pjevač i gitarista benda Dobri Isak. Zašto baš on da vas snima? Da li je snimano u istoj, Markizovoj, sobi kao i Dobri Isak? Je li Dobri Isak bio bend s kojim ste se družili i sarađivali i van studija?

Krajem 1985. krećemo sa spremanjem demo materijala koji bi ponudili na preslušavanje nekoj većoj izdavačoj kući. Početkom '86 iznajmljujemo Tascama, zatvaramo se na dva dana u Ivanovoj sobi i snimamo materijal. Peđa Cvetičanin (Dobri Isak) nas je snimao, producirao, otpevao pola jedne pesme i nekoliko pratećih vokala. Sa jednom od ovih pesama (On te voli) bili smo prvi na "Demo-topu ventilatora" a da toga nismo bili ni svesni jer nam je neko tj. najverovatnije Zoran Modli promenio ime u "Ćele-kula".

11. Da li ste imali koncerte?  Ako jeste, gdje i koliko često?

U periodu 1983-84 uglavnom smo svirali u tadašnjem Muzičkom klubu, uvek kada bi imali priliku. Sećam se i svirki na Pravnom, Filozofskom, Medicinskom i sve ih odlikuje jedno- uvek smo dobro prolazili kod ljudi koji su radili zvuk, iz prostog razloga što je nama bilo dovoljno da se uključimo direktno u miksetu. Pojačala nismo koristili i eto fenomenalnog zvuka. Sve ostalo je bilo rutina. Na svirkama smo dobro prolazili, ne znam da li zbog kvaliteta ili neobičnih nastupa (prva grupa u gradu sa gomilom sintija). Uglavnom smo navlačili crne košulje zakopčane do grla. Pevao sam što sam dublje mogao, a iza mene su prštale sekvencerske deonice. Posle jedne takve svirke upoznajem Predraga Cvetičanina Peđu (Dobri Isak) i kreće veliko prijateljstvo i saradnja. On mi je tada udelio najveći moguci kompliment, da ga naša muzika podseća na rane radove Human League, John Foxa, Kraftwerka. Ja u tom trenutku nisam imao pojma ko je John Fox, ali sam zato kasnije uz njegovu pomoć, i uz pomoć njegovog brata Nenada Cvetičnina Cepija (Arnold Layn), čuo i za Foxa i za gomilu drugih bendova i ljudi u koje se danas kunem. Nakon toga kreću druženja, saradnja, razmena znanja i opreme izmedju svih nas (Arnold Layn, Dobri Isak, Fleke, Komuna, Bigoti, Trivalia). A onda vojska, upisali smo fakultete i razišli se na godinu dana. Kada sam se vratio kući 1985. Fleke su već prestale da rade ali su pokrenuli projekat "Dead Karrington" i kultne svirke na Medicinskom. Dobri Isak izbacuje svoj prvi i jedini album (na kaseti), Arnold Layn sprema album i u kontaktu su sa "Jugotonom" (na kraju je realizovan samo singl "Kiša dolazi”), a ja prepun energije i ideja. Za početak snimamo još nekoliko pesama u Radio Nišu (Tišina, Ponekad, Jesenje magle), gostujemo u par radijskih i televizijskih emisija, nastavljamo sa svirkama i dobijamo još jednog čana, Batu Petkovića (sinti) tako da postajemo četvorka. I baš nakon toga zahvaljujući Radio Nišu dobili smo snimanje jedne pesme u nekom bolje opremljenom studiju u Beogradu (ne sećam se kako se je zvao) i trebali smo da se nađemo na jednoj kompilaciji iz tog vremena (što se nije ostvarilo). Krajem ’85 u grupu ulaze Vesna Srdić Srda (sinti) i Ivan Zikić, a Radenko nas napušta. Srda je bila jedini školovani muzičar (klavir) među nama, a Ivan (brat Vlade Trivalije) je svirao bubnjeve i imao je elektronca Yamahu.

12. Koliko sam ja razumio snimci koje je napravio Peđa su trebali da posluže kao svojevrstan promotivni materijal, nešto što ste predstavili PGP RTB, jednom od najvećih muzičkih izdavača u Jugoslaviji. S njima ste imali pregovore za izdavanje ploče. Kako je došlo do tih pregovora? Da li su oni vas kontaktirali? Kakvi su bili uslovi s njihove strane? Da li znaš zašto su na kraju odlučili da ipak ne objave vašu ploču?

Kontakti sa izdavačkom kućom PGP RTB su se dobro odvijali i već smo bili sigurni da dobijamo ploču. Međutim, tokom zadnjeg susreta sve je propalo (ne bih da zalazim u sitnice od par hiljada Deutsche maraka). Ja sam reagovao tako što sam jednostavno digao ruke i od grupe i od muzike...rasturilismo se.

Nisam imao više želje da radim autorsku muziku, pa sam se nakon kraćeg ubeđivanja sa Aleksom (Fleke, Plišane mačke, Dead Karrington) pridružio "Karringtonima" i ludo smo se zabavljali (u to vreme sam kupio svoj prvi sempler Ensoniq Mirage. Medicinski je svakog petka bio prepun. Svirka je kretala od 23h do ranih jutarnjih časova i svirali su se Stones-i, Bowie, Iggy Pop, Lou Reed, Ramones, Clash i ostali klasici. Nakon nekog vremena sva ova žestoka svirka je uticala na mene tako da su po glavi počele da mi se vrzmaju neke ideje. 1988. iznajmio sam opet Tascama, okupio Srdu, Gaxa, Malog Savu (Fleke) i po prvi put u grupi RB ubacio gitaru. Interesovala me je kombinacija gitara i semplova. Pesme sam prilagodio glasu Velikog Save (Fleke), međutim on ih nikada nije snimio i ostale su samo radne verzije (12 pesama) sa mojim glasom i moje nezadovoljstvo projektom. Posle nekog vremena je Petar Usurević (Agnus Dei) otpevao pet  pesama i malo smo izvadili stvar.

13. Neki od synth bendova toga vremena (Videosex, Denis & Denis) postaju veliki mainstream pop bendovi. Mnogi drugi bendovi sličnog izražaja poput Data, Tužne uši, Ogledala dobivaju mnogo manje podrške i rijetki izdaju ploče. Kako gledaš na tu situaciju? Da li si bio razočaran što niste uspjeli da objavite ploču 1987.?

Mnogo sam bio razočran. Hteo sam čak da prestanem da se bavim muzikom,ali posle nekog vremena vratio sam se sa malo drugačijim idejama (nisam izdržao). Sva ta dešavanja tj. razočarenja su me gurala da se menjam i usavršavam, tako da sam do danas ostao u muzici i zvuku i što je najbitnije živim od toga i živim za to.

14. Nakon prestanka rada Romantičnih boja ti si imao solo bend koji se zvao Pasivni posmatrači prirode s kojim si izdao jednu kasetu. Kako dolazi do formiranja tog projekta?

Devedesetih sam pokušao da spojim punk sa elektronikom (oduvek sam voleo DAF). Tako su i nastali "Pasivni posmatrači prirode (PPP)" koji su iza sebe ostavili jedan mini album "Intro" za izdavačku kuću "Dom". PPP nisam smatrao pravom grupom. Oni su bili više potreba da izbacim sve ono što se nagomilavalo u meni, a u tome sam imao pomoć svojih prijatelja Điđe i Krase (Arnold Layn). Album "Intro" (zato je tako nazvan) je trebalo da bude uvod u punu verziju albuma sledeće godine. Na tom albumu se nalazilo nekoliko instrumentalnih verzija pesama koje su trebale da se pojave sledece godine na full albumu. Taj album je trebao da bude duplo duži, ali do toga nije došlo zbog inflacija, devalvacija i ratova.

Sledećih nekoliko godina sam se družio sa Cepijem, Krasom, Mimom, Điđom i Markizom (Arnold Layn & Alhemija) i 1994 nam izlazi album "Land Ho" za "ITV Melomarket". Ovo druženje se nastavilo do današnjih dana i jos jednim albumom (2018) "Jednom nogom u grobu" za "Rnr Records".

Početak devedesetih je veoma bitan za moje bavljenje muzikom. Tada sam nabavio svoj prvi "Atari STE" i postao sam "sam sebi dovoljan”. Posle par godina kupujem "Atari Falcona" i tada mi se otvara sasvim novi svet- mogao sam kući da radim audio na 8 stereo  tj. 16 mono kanala i sve to lepo da sinhronizujem sa midi kanalima. Mojoj sreći nije bilo kraja.

PPP album “Elektro-etno (1995)” nije izdat, jer nije bilo svrhe u onim ludim godinama, a radio sam jer mi se moglo. Osnova ove zbirke pesama je sakupljački rad Prof.Dr  Dimitrija Golemovića, tadašnjeg šefa katedre za etno muzikologiju na FMU-u u Beogradu. Pesme su nastale obrnutim postupkom tj. korišćen je snimak (sa terena) etno instrumenata i glasova, pa je onda rađena sinhronizacija i stvaranje muzike i aranžmana i sve to na Atari Falconu.

2015. po nagovoru mog kuma Cepija (Arnold Layn) ponovo sam prošao ovaj materijal, dosvirao, pročistio, malo prearanžirao, masterizovao i uradeo još par novih pesama, normalno, u skladu sa vremenom i tehnikom. I eto opet "Pasivnih posmatrača prirode" (Cepi, Krasa i ja), ali ovog puta se projekat zove "Obredne narodne pesme". Objavljene su četri pesme na dve kompilacije "Outerbass Recordsa" "Mad Audio Scientists vol.1 i vol.2”, ali album kao celina nije objavljen. 2017. smo održali multimedijalni koncert u okviru Nishvil jazz festivala.

15. Čime se danas baviš? Da li radiš muziku? Da li se još baviš studijskim radom?

Od devedesetih tj. od nabavke prvog kompjutera pa do današnjih dana svoje slobodno vreme koristim za rad na instrumentalnoj muzici "Romantic Colors - Music for movies and games”. Do sada sam finalizovao preko 100 tema. Ponekad iskoristim nešto iz svog muzičkog fonda za neki film ili reklamu, ali uglavnom ih ljubomorno čuvam.

Inače profesionalno se bavim obradom zvuka, izradom radio i TV reklama, prezentacija, dokumentarnih filmova, komponovanjem, aranžiranjem i masterizacijom zvuka.

Od opreme posedujem:
PC-i, MacBook Air, Atari Falcon, iPad 2, iPad Air 2, Alesis IO Dock II, Arturia Audiofuse, Focusrite Scarlett 8i6 3rd Gen, iConnectMIDI4+, Akai Advance 61, NI MT32, Ensoniq Mirage, Korg M1, Korg Radias, Roland SC88 Pro, Roland Integra 7.

16. Ko je ‘stari dobri Alex”?

Sto se tiče "starog dobrog mistika Alexa" ne znam tačno na koga je mislio Peđa kada je pisao "Mi plačemo" i nikada ga nisam ni pitao. Ja sam uvek u svojoj glavi video našeg dobrog prijatelja Alexa (Fleke) iza tog šanka.

17. Hvala mnogo na izdvojenom vremenu i na nezaboravnoj muzici koju si nam ostavio. Sve najbolje. 

Coming out in 2021.

Ego, 1st practice after Summer break. Next show- Sept 26, Berlin.

Video - https://dtepunk.com/static/media/uploads/img_4705.mp4

The newest release on Doomed To Extinction Records is a 3-way split cassette titled Slaves Of Freedom. The bands featured are Ego (based in Berlin, Germany), Disciplina (out of Oakland, California), and Otih (from Banja Luka, Bosnia and Herzegovina).
While musically different from each other, all three bands relay similar lyrical content: alienation and loneliness, proliferation of technology, surveillance and control, consumerism, and war. The other unifying factors are the language all three bands sing in, Serbo-Croatian, and the fact that the 3 members of the bands who worked on this release are immigrants and refugees from various parts of ex-Yugoslavia (from Serbia to Germany, from Bosnia and Herzegovina to the US, from Croatia to Bosnia and Herzegovina).
Ego was formed in Berlin in 2019. The singer and guitarist were previously in a band called GAU. Their 2 songs featured on Slaves Of Freedom are from the very first studio recordings the band did back in mid 2019. Recorded DIY by the Ego guitarist.
Disciplina is a one man band formed after the break up of Oakland based crust punk bands Filthchain and Antifact. Recorded DIY at home with a 3 string guitar, 2 string bass, and a drum machine.
Otih was formed in Banja Luka in 2020. A 2 piece band whose members have been in numerous hc/punk bands since the 1990s. Recorded and mixed at Otih rehearsal space, DIY.
Artwork was done by Doomsday Graphics.